Општина Власеница има неколико одељења у склопу управе, која би требало да има договарајући, законом пропасан број запослених али и стручни кадар у скалду са делатностима сваког одељења.
Нама једно од занимљивијих одељења, којем смо већ доделили незахвалницу, је Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне послове. Ми га зовемо Oдјељење за просторну пропаст Власенице.
Зашто?
Овај сектор смо почели истраживати и пратити, када и спорну студију утицаја на животну средину за објекат за хемијско-термички третман отпадне пластике. У овом документу који је још увек предмет судског спора, јасно стоји позитиван став према објекту о којем су грађани Власенице након општинске управе, дали свој суд и мишљење :
Општнна Власеница у свом мишљењу број 02/2-9-9/19 од 16.08.2019. године истиче да се неопходни подаци н информације прописане чланом 64. Закона о заштити животне средине налазе у елаборату који је урадила лиценцирана кућа „Унис“ из Источног Сарајева. На крају у свом мишљењу Општина тј. Одељење за просторно уређење и стамбено комуналне послове даје позитивно мишљење на претходну процјену утицаја на животну средину за пројекат изградње постројења за хемијско-термички третман неопасног отпада, носиоца пројекта „Екопласт“ д.о.о. Власеница, на локацији означеној као к.ч. број 233/1 К.О. Власеница II, општина Власеница.
Према доступним информацијама, начелница одељења, Невена Ступар по je струци правница и сигурно познаје закон из ове области. Оно што је проблем у њеном раду, је што без поговора излази у сусрет захтевима инвеститора и у име општине Власеница даје позитивна мишљења за објекте који би ако ништа друго, требали бити предмет праве јавне расправе. У истом спорном документу налази се и изјава поменуте начелнице одељена, са јавне расправе на коју грађани Власенице нису позвани а где се помиње да је на локалитету постојала дрвна индустрија која је запошљавала велики број радника. Да ли су начелници сличне ове две индустријске гране?
Са друге стране, податак колико радника је запошљавала некадашња дрвна индустрија а колико приватна фирма „Екопласт“ која је у власништву актуелног начелника општине Мирослава Краљевића, интересантан је за поређење. Фирма чији простор у закупу држи„Екопласт“ некада је запошљавала и хранила хиљаде људи са ове регије. Уколико су информације са интернет портала companywall.ba тачне, просечан број запослених у „Екопласт“ предузећу је двоје! Што можда може да објасни чињеницу зашто је у документу Доказ уз захтјев за издавање еколошке дозволе, фирме „Екопласт“ , као контакт особа и директор фирме „Екопласт“ , наведена управо Невена Ступар. Ова фирма има веома мали број запослених и ако је реч о истој особи, да ли начелница одељења има две функције?
Неко друго питање је колико би „Екопласт“ имао запослених када би почео са увозом отпада из земаља ЕУ? Можда пет…можда два, а можда пет стотина?!
Постоји реална могућност да наше најзанимљивије одељење, благонаклоно гледа и на изградњу нове мини-хидроелектране у Горњем Залуковику. У Решењу број 06/1-345-35/13 од 13.08.2014.године, дата је сагласност за ,,извођење радова на јавном путу”. Последице по јавни пут али и природу и реке приликом изградње ових модерних енергетских пошасти, познате су широм Републике Српске.
Најновији бисер овог одељења је и податак да је у новој, такозваној индустријској зони Власенице изграђено постројење за производњу бетона и тек након изградње је расписана лицитација за продају тог истог земљишта?!
Трг српских бораца нећемо коментарисати. Није нам познато да се ово одељење некада јавно огласило о радовима на овој јавној површини, пројекту, одступањима и роковима. О објектима у Власеници који су рушевном стању, такође нећемо овом приликом. Нити о објектима за које би ово одељење требало да се бори да се заштите а не да се униште или продају. О томе ћемо тек писати и причати.
Прошло је време када нико није пратио рад јавних служби и када је површност, нелогичност и контрадикторност у њиховом раду пролазила неопажено. Прате сви грађани Власенице а пратимо и ми.