U poslednjih nekoliko meseci, svedoci smo da se u našoj zemlji, a i celoj regiji, pojavio niz pobuna potiv raznih negativnih pojava u društvu. Kao jedan mali, ali značajan deo toga, istakla se i akcija građana Vlasenice protiv izgradnje Objekta za hemijsko-termički tretamn plastike.
Da smo jedini, koji u ovoj zemlji imaju problem sa donosiocima odluka, nismo. U mnogim opštinama i gradovima, većinu u skupštinskim klupama, čine strogo poslušni odbornici, u narodu poznati kao dizači ruku. Građanima nekada nije jasno nije jasno, kako i odakle su se mnogi od njih, našli na tom mestu. Izborni zakon koji dozvoljava sve i svašta, ostavio je ovoj zemlji toliko teške posledice da je građanski aktivizam postao jedina mogućnost borbe.
U predhodnom periodu, od krajnjeg zapada do juga naše zemlje, vidljiva je borba raznih grupa građana, protiv novih rudnika, firmi sumnjivog porekla, uvoza smeća, otimanja reka, prekomerne izgradnje mini-hidroelektrana… Zajedničko skoro svim ovim projektima je da iza njih, kao po pravilu, stoji strani investitor, obavezno u saradnji domaćim poslovnim subjektom. Treća karika u ovom timu snova je skupštinska većina. Oni koji bez bilo kakvih pitanja, pristaju na sve.
Tako je u Bosanskom Petrovcu, skupština opštine velikodušno prihvatila projekat izgradnje spalionice otpada. Nakon glasne pobune lokalnog stanovništva, brže-bolje su promenili mišljenje i zabranili isti taj projekat. Fotografije odbornika iz skupštine grada Bijeljine, dele se društvenim mrežama kao primer, kako ne treba da izgleda vlast u jednom gradu. Njihovim stopama, čini se idu i odbornici mnogih gradova i opština.
Stanovnici Ozrena imaju veliki problem sa investitorom, iza kog stoji kapital iz Australije, a koji već neko vreme pokušava da otvori rudnik litijuma i zauvek uništi ove prelepe krajeve naše zemlje. Veću muku im zadaju lokalne vlasti, koje konstantno prihvataju ovaj projekat, ne razmišljajući uopšte o posledicama.
Oni malobrojni, razumni i patriotski nastrojeni, u skupštinskim klupama, često su nemoćni pred ovom mašinerijom. Istinska opozicija, iako malobrojna, protivi se, ali većina izglasa i usvoji sve što im se naredi. Ogorčenje koje je u građane unela politika koja se na ovim prostorima vodi poslednjih trideset godina, često uzima danak i pravi veliku štetu onim svetlim primerima i pojedincima, kojih ima u svakoj političkoj opciji. I mada ih je sve manje, dobro je znati da u svakoj skupštinskoj sali postoje ljudi koji izađi i ukažu na ove nenormalne i nemoralne pojave.
Opoziciona odbornica iz Doboja, ističe da se odluke gradskih vlasti ne usklađuju sa potrebama građana već naprotiv, idu na štetu lokalnog stanovništva a u korist krupnog kapitala.
„Činjenica da sam od 31 odbornika, jedina koja je glasala protiv, potvrđuje opravdanu sumnju naroda da se politički predstavnici u strankama bave isključivo interesima stranke i političkim dogovorima, a uopšte ne predstavljaju građane i njihove interese.“- za Magazin BUKA kaže Olivera Nedić. Ona objašnjava da skupštinska većina radi isključivo po diktatu stranačkih šefova, da materijale ne čitaju, ne pripremaju se za Skupštinu, i da je njima potpuno svejedno kada će dobiti materijal i dnevni red. https://6yka.com/ekonomija/gradska-vlast-u-doboju-mimo-saglasnosti-gradana-ponovo-ozren-predaje-kompaniji-lykos-balkan-metals
U Vlasenici je situacija skoro kao u Doboju. Nemamo projekat za iskopavanje litijuma, ali imamo planiran objekat za preradu uvezene plastike. U isto vreme, živimo pored najveće ilegalno-legalne deponije u celoj zemlji. Imamo skupštnske sednice, koje su prema statutu javne, a u praksi, javnosti su dostupne koliko Javna rasprava, koja je 2020.godine održana na temu Objekta za hemijsko-termički tretman plastike, a za koju su građani saznali dve godine kasnije, iz medija. Ipak, statut kaže:
Član 105.
Organi Opštine obezbjeđuju javnost rada redovnim davanjem informacija sredstvima javnog informisanja, redovnim održavanjem konferencija za štampu, objavljivanjem podataka o broju zaposlenih u Opštinskoj upravi po kategoriji zaposlenih, obezbjeđivanjem uslova za neometano informisanje javnosti o izvršavanju poslova iz svoje nadležnosti i o svim promjenama organizacije, djelokruga poslova, rasporeda radnog vremena i drugim promjenama u organizaciji i radu Opštinske uprave.
Da situacija bude tragičnija, o objektu koji bi verovatno značajno uticao na kvalitet života svih stanovnika regije, u našoj skupštini se nikada nije raspravljalo! Imamo nekoliko odbornika opozicije, koji su od početka ove akcije, uz svoje sugrađane kako u traženju odgovora, procesu inicijative, tako i u protestu koji je održan u aprilu. Zahtev, 1676 potpisnika inicijative, da se ova tema uvrsti u dnevni red i da se o njoj glasa, opštinska služba nedeljama unazad pokušava na sve moguće načine da odbije. Kao da se takmiče, predstavnici lokalne vlasti, nalaze sve interesantnije izgovore i načine da ospore ovaj pravno legalan dokument. Ne shvataju da tako izazivaju sve veći bes i revolt svojih sugrađana. I dalje su iznenađeni smelošću, jer građani Vlasenice su godinama, nemo ćutali. Svaka nepromišljena izjava, onih koji u Vlasenici još uvek donose odluke, danas ima mnogo veću težinu nego pre šest meseci. Ma koliko je odbijali, ta peticija će im ostati teg koji za njih postaje sve teži teret. Breme koje će sve teže nositi, jer je na površinu isplivala sva bahatost koja stoji iza te ,,većine“. Nesvesni odgovornosti koju imaju, nedorasli funkcijama koje obavljaju, idu putem svojih kolega iz drugih gradova i opština, za koje više nema ko da glasa ni u naseljima i selima iz kojih dolaze.
Zbog toga je ova peticija uspela, ma koliko je odbijali.
Čiji su naši odbornici i nosioci vlasti, koji svaki dan, pod plaštom ,,većine“ rade protiv interesa svog naroda a i sebe samih?
Ovim putem ih podećamo da većinu u Vlasenici, ipak čine oni građani čije potpise i dalje čuvaju i analizaju u opštinskim kancelarijama. Istu tu većinu, čini i nekoliko stotina građana Vlasenice koji su 15.aprila, slobodni, izašli na još uvek nezavršen, Trg srpskih boraca.
