Pojedina izvještavanja Radio Televizije Republike Srpske, ne mogu se više nazvati ni pristrasnim. Ova medijska kuća je odavno, otvoreno u službi jedne partije, jednoumlja, šminkanja agresivne politike, otimačine, ekocida i uništavanja svega što pripada ovom narodu. A da se u Republici Srpskoj, vrti jedna te ista matrica, u odbrani isključivo privanih interesa pojedinaca i da je ona skoro pa identična, primjetili smo na primjeru problema u kojem su se našle dvije male opštine, Vlasenica na istoku i Jezero na zapadu Republike Srpske.
Prateći gostovanje načelnice Jezera, na RTRS-u, reklo bi se, cvjetaju ruže na zapadu Republike Srpske. Vrtić se gradi, razvija se turizam, dijele se plastenici, narod srećan i zadovoljan, strana kompanija u skladu sa dozvolom nadležnog Ministarstva malo istražuje mogućnost rudarenja, ali samo istražuje. Neće oni ništa tu kopati, samo što se ne kaže : To su naši dobrotvori! Neće oni ni ne daj Bože ugroziti koga, možda za pet godina krene neki rudnik, ima indicija za zlato ali to sve ide U SKLADU SA EKOLOGIJOM?! A gdje će načelnica biti za pet godina, nije to važno. Pa struka je rekla da je to odlično. Ali eto ,,neka lica“ se nešto bune, ali šta oni znaju. Nemaju ni argumente.
Sa druge strane, ne možemo griješti dušu, za projekat uvoza i prerade otpada u Vlasenicu, RTRS se nije pretjerano angažovao da ga brani i opravdava. Neke granice izgleda postoje, pa je ovo bilo previše čak i za njih. Svakako da nisu obratili pažnju na proteste koji su održani u Vlasenici u aprilu ove godine, ali su brže bolje požurili da objave vijest o navodnom prekidanju radova na ski-centru Igrišta. I tu se našlo par redova da se za sve okrive ,,neka lica mrzitelji Republike Srpske“. Ni riječi o projektu koji bi potencijalno ugrozio taj ski-centar, jer samo u ovoj zemlji čuda, jedna opština izglasa projekat koji se odnosi na razvoj turizma a sa druge strane, daje pozitivno mišljenje za uvoz i preradu skoro 300 tona otpadne plastike, dnevno. Ali šta i da pričaju jer je i to U SKLADU SA EKOLOGIJOM, i naravnp, struka (neka) zna šta radi…
Tužno i žalosno, hrani kuče da te ujede, kaže naš narod. Pa tako i RTRS svadkodnevno ujeda i vrijeđa narod koji ga plaća. Retorika koju je ova ova medijska kuća proizvela, daje nam za pravo da smatramo sve one obične građane koje oni prozovu i nepravdno optuže, iskrenim i pravim patriotama. Jer ako vas RTRS proziva, makar i između redova, to može lako da znači da radite nešto dobro za svoj narod.
Zašto?
Zato što sa ove televizijske stanice svakodnevno vrijeđaju zdrav razum. Zato što šminkaju stvarnost, koja se više ušminkati ne može. Zato što ne samo da opravdavaju, nego i podstiču rasprodaju i ekocid naše zemlje. Zato što narodu ne daju ni minut vremena da se odbrani od njihovih napada. Zato što se turizam razvija samo u njihom studiju za snimanje i šminkanje, a izvan toga u Republici Srpskoj vlada haos i narod odavde prosto bježi. Zato što sega-mega diplomce i njihove napamet naučene bezlične fraze, više nikakva šminka ne može da uljepša. Zato što godinama unazad proizvode nasilje prema sopstvenom narodu.
Pozivamo ovaj medij da napravi bar jednu iskrenu reportažu. Da napravi izuzetak u svojoj tradiciji obmanjivanja javnosti. Da dođu u Jezero i vide strah u narodu. Da vide koliko taj narod zna. I koliko voli svoj grad. Da dođu u Vlasenicu i snime kako izgleda izrazito nerazvijena opština koja je nekada bila centar regije. Da vide Trg Srpskih boraca. Da obiđu nekadašnju fabriku Finali. A ako kojim slučajem, na putu iz Banja Luke svrate i do nekadašnjeg jezera ili u Dragasevcu malo skrenu sa puta pa nalete na jedinstven primjerak legalno-ilegalne deponije, pomisliće da su došli u Černobilj.
Jer to je realnost, sve ostalo je šminka. A šminka je odavno izblijedila.