Što naša država zatvara oči pred sve češćim idejama uvoza raznih vrsta otpada, a ima nerešen sistem funkcionisanja sopstvenog, nije normalno. Možda još gora pojava, je što lokalne vlasti, često rade za investitore i suprotno interesima sopstvenog naroda. Nije normalno što akademska zejdnica ne samo da ćuti, nego i učestvuje u tim idejama. Opširinije o njima, drugom prilikom…
Na projektu za Objekat za hemijsko-termičku preradu plastike, javno se pokazala sva sramota koja gospodari celom regijom. Reakcije na pobunu protiv Objekta za hemijsko-termičku preradu plastike, u Vlasenici su bile apsolutno očekivane i predvidljive. Svrstavanje u stranke, podsećanje na ratna dešavanja, svaki mogući pokušaj da se skrene sa teme, nije pomogao da Vlaseničane okrene jedne protiv drugih i da zaborave zbog čega su se okupili. Tragično je i što ni u jednom momentu nije došlo do bilo kakvog dijaloga. Ali to je samo pokazalo da je grupa građana, koja je podigla glas protiv ovog objekta, bila u pravu za sve, što se i ovde iznosilo, i što niko nije imao argumenata da im dokaže suprotno! Tragično je da jedna opštinska služba, na vrlo podle načine, pokušava da odbije peticiju i 1676 legitimnih potpisa svojih sugrađana, traži da se isprave, a ne vrati ih već zadrži u svojim opštinskim kancelarijama!
Sramno ponašanje pokazala je i vlast susedne opštine Milići. Svojim ćutanjem, a i izjavama, stavili se u službu objekta za preradu plastike, dali svoje odobrenje uvozu otpada i sumnjivoj tehnologiji o kojoj, bar vrh opštine, verujemo da zna dovoljno. Zna vrh opštine Milići i šta se dešava kada se plastika zagreje na temperaturama do 600⁰, zašto su velike količine ovako prerađene plastike dnevno, opasne, koje materije se oslobađaju pirolizom, koji gorionici su predviđeni u BAT dokumentima za ove vrste objekata, šta se sve dodaje u polimere prilikom izrade ambalaže… A zna i da ekonomskog profita za regiju, sa ovim projektom nema! Jer kojom računicom se isplati prevoziti otpad, koji je lagana materija a ne prerađivati ga u svojoj zemlji? Osim ako u državi koja ga uvozi, ne postoje standardi koje bi ovo postrojenje trebalo da zadovolji. Zna, jer u opštini Milići sede obrazovani ljudi, ali to u ovoj zemlji odavno nije sinonim za dostojanstvo i stručnost. Ne mareći za mogući uticaj ove plastike koja bi iz Vlasenice, nesumnjivo došla i do njih, ostavili su i svoje sugrađane, na milost i nemilost, i to kakvom biznisu! A zabrinuti su ljudi u Milićima, kao i u Vlasenici.
Ne treba zaboraviti ni da je ova opština sada nadležna za gašenje požara u Vlasenici. Tako je vlast u Milićima, oberučke prihvatila gašenje Vatrogasne jedinice Vlasenica i ,,priskočila u pomoć“! A kako će pomoći kada je vreme ključni faktor u slučaju požara, ostaje Vlaseničanima da mole Boga da ne saznaju nikada. Koliko vremena treba vozilu da dođe iz Milića u Vlasenicu, i kojom brzinom se širi požar u šumi…na kući? Još ako krene vetar… Ma, daleko bilo!
Daleko bilo i ove vlasti, koja ćutke podržava uvoz otpada iz razvijenih zemalja, a ne radi ništa po pitanju rešavanja, razvrstavanja i recikliranja, sopstvenog. A narod Milića i Vlasenice, onaj čisti, kombinacijama neukaljan, snaći će. Zajedno! Vlastima u Milićima, u ime tih građana, šaljemo pomirljivu poruku :
Dok god je ovih frikova sa punom vrećom trikova
Nista što vredi neće vredeti…
Zar stvarno nema načina pred najezdom prostačina…
Pa ti si školovan da hapsiš taj talog
A ne da puštaš da ti izdaju nalog…Đorđe Balašević