Šta su drugi rekli o hemijsko-termičkoj obradi otpadne plastike?

Neformalna grupa građana Eko aktivisti Vlasenica, obratila se profesorima iz Srbije i Poljske. Poljsku smo uzeli kao referentnu tačku, jer se u zvaničnim dokumentima Studije uticaja na životnu sredinu, slična postrojenja iz Poljske pominju kao pozitivni primjeri. 

Prvi koji se javio, pružio nam podršku i informacije o spalionici u Vroclavu, je dekan i profesor sa Univerziteta za nauku i tehnologiju, gospodin Marcin Magdziarz. On nam je iz Poljeske poručio :

Naš web portal je prava riznica znanja o protestima protiv spalionice. Tu ćete pronaći informacije o našoj borbi protiv spalionice, naša mišljenja o štetnosti tog projekta, članke, naučne činjenice, izjave, itt. Imate takođe i linkove od peticija koje smo pripremili tokom protesta. Stranice su na poljskom jeziku ali Google prevodilac će vam pomoći. Želim vam mnogo sreće u borbi protiv spalionice.

Ako uđete na web stranu koju nam je poslao Profesor ( www.stopspalarni.pl ) i jednostavno je prevedete na naš jezik, vidjećete mnogo realnih argumenata protiv ovakvih postrojenja.

Tačno je da slična postrojenja već postoje u Poljskoj ali je tačno i da postoji veliki otpor stanovništva i naučnika protiv njih i da se zbog njih Poljska smatra jednom od najzagađenijih zemalja EU.

Uporedo, bili smo i u kontaktu i sa profesoricom Draganom Đorđević, naučnim savjetnikom u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu. Uz predhodnu dozvolu, prenosimo njeno mišljenje kako bi upoznali građane sa naučnim činjenicama. 

…deluje kao postrojenje za pirolitičku razgradnju plastike. To je u principu dobra stvar za rešavanje plastičnog otpada jer se pirolizom,  na visokim temperaturama u odsustvu kiseonika, plastika vraća u skoro prvobitnu sirovinu – slično nafti koja zatim može da se koristi ili kao gorivo ili iz koje ponovo može da se pravi plastika. Kao koncept to je dobro ali u manjim količinama, dakle da se naša lokalna plastika vrti u krug – u tzv. cirkularnoj ekonomiji, što znači da se ne odbacuje u prirodu već cirkuliše između sekundarnih sirovina i proizvoda. 

U procesu pirolize verovatno će dolaziti do isparavanja organskih para, od kojih neke mogu da budu štetne i toksične. E sada ako se to radi u manjim količinama za lokalne potrebe – nije toliko rizično ali ako se prerađuje uvozni otpad na stotine tona dnevno – može da bude. Ograđujem se – ne znam tačno tehnologiju i ne znam koliko je taj sistem pirolize zaptiven u toku razlaganja plastike…

Nije dobro da se ogromne količine takvog otpada tu dopremaju i zbog transporta. Biće buke, prašine, mikroplastike od rastresanja … a sve je to štetno i narušava kvalitet života. Razlokaće puteve. Tražite da vam i to pojasne.”

A znamo da sistem cirkularne ekonomije kod nas ne postoji a u dokumentima o problematičnom postrojenju, smo našli podatke da će dio otpada nakon termičke obrade završiti na lokalnoj deponiji… 

Profesorica je takođe naglasila da : 

To što se nažalost dešava u Bosni i Hercegovini, uveliko se dešava i u Srbiji. Izgleda da smo zemlje predodrđene  za odlaganje i uništavanje otpada iz čistih zemalja, koje su uzgred čiste upravo zbog toga što svoj otpad izvoze u zemlje poput naših a sve u saglasnostu naših korumpiranih vlasti koje očigledno imaju ličnih interesa od toga…Neki narodi su od zemalja koje su prirodni pakao kao što je napr. Island ili Japan napravili raj a mi smo uspeli da od ovakve zemlje, koja je od prirode raj, napravimo pakao i da je pretvorimo u deponije belosvetskog toksičnog otpada.